Što mi je trebalo to

Dan po dan mi sporo sad prolazi,
a nije mi svejedno.
Na moja vrata više ne dolaziš,
znam, kad nisam te vrijedna.
I preko usta laž mi prođe,
da do tebe priča dođe,
da se grizeš kako sam sretna sad.

Što mi je trebalo to
da te zavolim ja ludo, neopisivo.
Ne znam što si mi trebao ti, kad je srce to znalo,
nismo jedno za drugo stvoreni.

Da ti samo čujem glas nije dovoljno,
k'o ni duga bez boja,
stare slike sad su mi društvo svo,
i prazna ulica tvoja,
jer možda slučajno baš te sretnem,
a tamo samo spuštene rolete,
kažu bolje da te zaboravim.