Konji bili, konji vrani

Još po danu nekako i mogu
bis sakriti bez zamirke Bogu,
al' po noći, kada sve se utiša
od sijanja san na oči neće.

Ej, kakve sam konje im'o,
konje bile, konje vrane
konje bile, konje vrane
i žerave razigrane.

Upalite onaj fenjer stari,
neka svitli dok zora ne svane,
neka u njem gore uspomene,
na ljubavi, na minule dane.

Ej, kakve sam konje im'o
konje bile, konje vrane
konje bile, konje vrane
i žerave razigrane.

Sve sam prod'o, rastep'o imanje
što ga za me stari dida smog'o,
da bi' mog'o platit' lumpovanje
nebil' srcu pijan pomoć mog'o.

Ej, kakve sam konje im'o
konje bile, konje vrane
konje bile, konje vrane
i žerave razigrane.

Ej, kakva sam kola im'o
za momačke lude dane
ostala mi kraj salaša,
ispod duda krajputaša.

Ostala mi kraj salaša,
pale na nji' suve grane,
ej, kakve sam konje im'o.