Jematva

Jematva je došla otvorena srca
s osmijehom na licu od uha do uha,
za jubav moju prosula sve boje
a u mome srcu nigdi živa duha.

Nek ti moje ruke ostanu u kosi
dok prilije vino demijane i badnje,
nek jubi te zima i nek ti bude žena
ka u snu mi prite njene riči zadnje.

Ostat će bez riči ka letva na kiši
na moru tišine gajeta i čovik,
ča podiže mriže od laži ne bune
jer jubav je slipa i uvik joj se priši.